Маран Ата - Господ Долази

Нема места за хвалисање, АВГУСТ 15

»И рекох: јаох мени! Погибох, јер сам човек нечистих усана, и живим усред народа нечистих усана, јер цара Господа над војскама видех својим очима.« (Исаија 6,5) Мар 235.1

Они који доживе библијско посвећење показаће дух понизности. Попут Мојсија, видеће силну величанственост светости и сопствену безвредност у поређењу са чистотом и савршеношћу Бесконачног. Мар 235.2

Пророк Данило био је пример истинског посвећења. Његов дуг живот био је испуњен узвишеном службом за свог Господара. Он је био »мили човек« (Данило 10,11). Ипак, уместо да себе назива чистим и светим, овај поштовања вредан пророк поистовећивао је себе са грешним Израиљем док је молио Бога у име свог народа: »Сада дакле послушај ... не правде своје ради него ради велике милости твоје... Згрешисмо, безбожни бисмо.« Он изјављује: »Ја још говорах и мољах се и исповедах грех свој и грех народа својега Израиља.« (Данило 9,18.20) Мар 235.3

Када је Јов чуо Господњи глас из вихора, узвикнуо је: »Зато пори-чем, и кајем се у праху и пепелу« (О Јову 42,6). Када је Исаија видео Господњу славу и чуо херувиме како кличу: »Свет, свет, свет је Господ над војскама«, онда је узвикнуо: »Јаох мени! погибох, јер сам човек не-чистих усана« (Исаија 6, 5). Павле, након што је однесен на треће небо где је чуо ствари које су за човека немогуће да их изговори, говори о себи као »најмањему од свију светих« (2. Коринћанима 12,2-4; Ефесцима 3,8). Вољени Јован, који се наслањао на Христове груди и гледао Његову славу, пао је пред ноге анђела као мртав (Откривење 1,17). Мар 235.4

Нема места самољубљу нити хвалисању у срцу оних који ходају у сенци крста са Голготе. Они осећају да је њихов грех проузроковао агонију Божјег Сина и ова мисао ће их водити до самопонижења. Они који живе јако близу Христа виде слабости човечанства и њихова је-дина нада је само у распетом и васкрслом Спаситељу. (RB 14,15) Мар 235.5