Маран Ата - Господ Долази

Суштина моралног карактера, АВГУСТ 2

»Не хвалећи се преко мере у туђим пословима, имајући пак нâд кад узрасте вера ваша да ћемо сеу вама величати no правилу своме изобилно.« (2. Коринћанима 10,15) Мар 222.1

Требало би да се држите подаље од сотониног подручја и да не дозволите свом уму да застрани од привржености Богу. Кроз Христа можете и требало би да будете срећни. Неопходно је да стекнете навику самоконтроле. Чак се и ваше мисли морају потчинити вољи Божјој, а ваша осећања бити под контролом разума и вере. Није вам дата машта да јој дозволите да иде својим путем без иједног напора воље, уздржљивости дисциплине. Ако су мисли погрешне и осећања ће бити погрешна, а мисли и осећања чине морални карактер. Уколико се предајете својим утисцима и дозволите вашим мислима да лутају у лавиринту сумње и незадовољства бићете међу најнесрећнијим смртницима. Мар 222.2

Драга сестро Ф. ти имаш болесну машту и срамотиш Бога дозво-љавајући својим осећањима да имају потпуну контролу над твојим разумом и расуђивањем. Имаш чврсту вољу, што доприноси да ум управља телом изазивајући неуравнотеженост у погледу циркулације, што доводи до закречености у одређеним органима. Ти жртвујеш своје здравље својим осећањима. Мар 222.3

Грешиш, и ако не исправиш грешку нећеш завршити само са својом уништеном срећом. Ти чиниш штету не само себи, већ и члановима твоје породице. Дозволила си својој машти да управља разумом. Кад не би имала моћ над својим осећањима, ово не би био грех, али ти се дајеш непријатељу. Потребно је да твоја воља буде посвећена и потчињена, уместо што је усмерена супротно Богу. Мар 222.4

Човек се налази у свету туге, бриге и збуњености. Овде је постављен да буде кушан и провераван, као што су били Адам и Ева, да би могао да развије исправан карактер и унесе хармонију у несклад и збуњеност. Има много тога што треба да урадимо а што је од суштинске важности. Али има и много тога у чему можемо уживати. Кроз Христа доведени смо у везу са Богом. Његова милост поставља нас под трајну обавезу. Треба да ценимо и најмање Његове благодати. (5Т 310,311) Мар 222.5