Маран Ата - Господ Долази

Време је да се пробудимо!, ЈУЛ 31

»И знајући oвo време да је већ час дошао да устанемо од сна; јер нам је сад ближе спасење неголи кад веровасмо. Ноћ прође а дан се приближи: да одбацимо дакле cвa дела тамна, и да се обучемо у оружје видела.« (Римљанима 13,11.12) Мар 220.1

Велика борба ближи се своме крају. Сваки извештај о несрећама на мору или копну представља сведочанство да је крај свему близу. Ратови и гласови о ратовима то објављују. Постоји ли хришћанин чији пулс не куца брже док очекује велике догађаје? Господ долази. Чујемо Божје кораке који се приближавају. (НС 346) Мар 220.2

He би требало дозволити да знање о близини Христовог доласка изгуби своју снагу, а ми да постанемо нехатни, непажљиви и паднемо у дремеж, у неосетљивост и индиферентност према стварности. Док дремамо налазимо се у једном нереалном свету и неосетљиви смо за ствари које се дешавају око нас. Мар 220.3

Неки имају светлост истине која сија свуда око њих, па ипак су неосетљиви на то. Непријатељ их је зачарао држећи их под љуштуром његове магичне моћи. Они нису спремни за велики дан који ће ускоро доћи на наш свет. Чини се да су потпуно неосетљиви за верску истину. Мар 220.4

Зар нема бар младих који су будни? Они који виде да се ноћ при-ближава, а такође и јутро, требало би да раде неуморно и енергично да би подигли своје пријатеље који спавају. Ако не могу осетити опасност која им прети, молите се за њих и покажите им сопственим животом и карактером да ће Христос ускоро доћи.... Брзо нестајање временског распона између нас и вечности требало би да нас дубље импресионира. Сваки дан који прође представља дан мање који нам остаје да завршимо свој рад на усавршавању карактера. Мар 220.5

Велики број људи је успаван, многи троше драгоцене часове у без-брижној равнодушности, као да се налазе на самом рубу вечности. Они који заиста верују морају бити трезни, будни, озбиљни, марљиви и морају стражити са молитвом. Мар 220.6

Драги млади, да ли ваши жишци гope? (НС 346) Мар 220.7