Маран Ата - Господ Долази

177/366

Деловање у градовима, ЈУН 25

»Зато изиђите између њих и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се до нечистоте, и ја ћу вас примити.« (2. Коринћанима 6,17) Мар 184.1

Кao Божји народ који поштује заповести морамо напустити градове. Као што је Енох чинио, ми морамо радити у градовима али не и живети у њима. (Country Living 31) Мар 184.2

Колико год је то могуће наше институције би требало да буду смештене далеко од градова. Божја воља није да се Његов народ насели у градове где владају стални немири и збрка. Божја деца би требало да буду поштеђена овога јер је читав систем деморалисан журбом, трком и буком. Господ жели да се Његов народ пресели у села где се могу населити на земљи, гајити воће и поврће и где њихова деца могу бити доведена у директан контакт са Божјим делима у природи. Моја порука је да одведете своје породице далеко од градова. Мар 184.3

Истина се мора говорити свеједно да ли ће је људи слушати или ће је оставити. Градови су пуни искушења. Ми треба да планирамо наше послове на такав начин да би држали своју омладину што је могуће даље од овог загађења. Мар 184.4

Градове треба обрађивати из спољних центара. Божји гласник је казао: »Зар градови неће бити упозорени? Да, али то неће учинити људи који живе у њима, већ они који ће их посећивати и упозоравати на оно што долази на Земљу.« (Country Living 30) Мар 184.5

Кад један народ огрезне у греху увек треба да се чује глас неког ко ће опомињати и саветовати, као што је то чинио Лот у Содому. Ипак, Лот је имао могућност да сачува своју породицу од многих зала да свој дом није саградио у овом злом и поквареном граду. Све што су Лот и његова породица радили у Содому могли су да учине и у неком месту подаље од града. Енох је ходао са Богом, али није живео у граду укаљаном свим облицима насиља и зла, као Лот у Содому. (Ев 78) Мар 184.6

Енох за себе није изабрао боравиште међу незнабошцима. Сместио се са својом породицом тамо где је атмосфера била што је могуће чистија. Затим би одатле повремено одлазио међу становнике градова преносећи им Богом дану поруку. Објавивши свету своју поруку, сваки пут је са собом у своје усамљено и повучено боравиште повео и понеког од оних који су примили опомену. (1BC 1087,1088) Мар 184.7