Маран Ата - Господ Долази

Фанатизам и говорење језика, MAJ 26

»И духови пророчки покоравају се пророцима; јер Бог није Бог буне, него мира као no свим црквама светих.« (1. Коринћанима 14,32.33) Мар 154.1

Дух фанатизма завладао је извесном групом људи који светкују суботу. Они су мало пили са извора истине и не познају дух поруке трећег анђела. Ништа се не може учинити за такве људе док не исправе своја фанатична гледишта. Мар 154.2

Неки од њих имају нешто што називају даровима и кажу да их је Бог поставио у цркви. Они изговарају неразумљиве речи које називају страним језиком, а који је стварно неразумљив не само људима, већ и Богу и целом небу. Такви дарови производ су људи и жена, а у томе им помаже велики варалица. Фанатизам, лажно узбуђење, лажно гoворење језика и друга бука сматрају се даровима које је Бог ставио у цркву. Неки су се преварили овим. Плод свега тога није добар. Мар 154.3

Има много људи немирног духа који неће да се подвргну дисци-плини и реду. Они мисле да би њихова слобода била ускраћена ако би напустили своје гледиште и прихватили мишљење оних који су ис-куснији од њих. Дело Божје неће напредовати док људи не буду спрем-ни да се подвргну реду и не ослободе се духа фанатизма, безобзирности и нереда. Утисци и осећања нису доказ да неку особу води Бог. И сотона може изазвати у нама таква осећања и утиске ако нисмо на опрезу. Ово нису поуздане вође. Сви би требало да се упознају са до-казима наше вере и проучавају како да украсе своје звање као хришћани и донесу плод у славу Богу. Требало би да одбацимо неозбиљност, и немарност. Није никакав доказ да је милост Божја у срцу оних који на састанку лепо говоре и речито се моле, а кад изађу напоље груби су и лакомислени у говору и понашању. Мар 154.4

Божја истина никад не понижава и не изопачује примаоца, већ оплемењује његов укус, посвећује његово расуђивање и усавршава га за друштво светих анђела у царству Божјем. (1Т 411-415) Мар 154.5