Sinovi I Kćeri Božje

Svaka misao pokoreria Hristu, 10. april

»I svaku visinu koja se podiže na poznanje Božje, i robimo svaki razum za pokornost Hristu.« 2. Korinćanima 10,5. SKB 105.1

Gospod čisti srce skoro na isti način na koji mi prove-travamo sobu. Mi ne zatvarano prozore i vrata, niti bacamo u sobu neku materiju koja pročišćava; već široko otvaramo prozore i vrata i puštamo nebesku osvežavajuću atmosferu da uđe... Prozori nagona i osećanja moraju biti otvoreni prema Nebu, i prašina sebičnosti i svetovnosti se mora isterati. Božja milost treba da pročisti odaje uma, mašti treba dati nebeske teme za razmišljanje i svaki elemenat prirode treba da se pročisti i oživi Božjim Duhom. SKB 105.2

Misli moraju biti zauzdane, usmerene, sačuvane od ra-zbacivanja i razmišljanja o onome što bi samo moglo oslabiti i ukaljatj dušu. Misli moraju biti čiste, razmišljanja srca moraju biti neporočna. Plemenite snage uma nam je dao Gospod da bismo ih mogli upotrebiti pri razmatranju onoga što je nebesko. Bog se obilno .postarao da duša može postizati stalan napredak u božanskom životu... SKB 105.3

Mi posvećujemo svoje vreme i misli suviše poznatim i običnim pojavama u svetu, a zaboravljamo kako bi veliko zanimanje trebalo da pokažemo prema večnom živohi. Ple-menite snage uma zakržljavaju i slabe usled nedostatka vežbanja na temama koje su dostojne razmišljanja. »Što je god istinito, što je god pošteno, što je god pravedno, što je god prečisto, što je god preljubazno, što je god slavno, i još ako ima koja dobrodetelj, i ako ima koja pohvala, to mislite!« (Filibljanima 4,8) Dok razmišljamo o savršenstvu našeg božanskog Uzora, poželećemo da postanemo potpuno preobraženi i obnovljeni u obličje Njegove neporočnosti. Pozvani smo da izađemo i da se odvojimo od sveta da bismo mogli postati sinovi i kćeri Najvišega. SKB 105.4