Sinovi I Kćeri Božje

Cuvanje srca neophodno za rastenje u milosti, 2. april

»Svrh svega što se čuva čuvaj srce svoje, jer iz njega izlazi život.« Priče 4,23. SKB 97.1

Pažljivo čuvanje srca bitno je za zdravo rastenje u milosti. Srce u svom nepreporođenom stanju je boravište nesvetih misli i grešnih strasti. Kada se dovede u pokornost Hristu, mora se Duhom očistiti od svake prljavštine. To se ne može ostvariti bez pristanka vlasnika. SKB 97.2

Kada se duša očisti, dužnost je hrišćanina da je održi neokaljanom. Izgleda da mnogi misle kako Hristova religija ne poziva na odbacivanje svakodnevnih greha, na oslobađanje od običaja koji su dušu držali u okovima. Oni odbacuju neke navike na koje ih opominje savest, ali propuštaju da Hrista predstavljaju u svom svakodnevnom životu. Oni sličnost Hristu ne unose u svoj dom. Ne pokazuju promišljenu brižnost pri izboru svojih reči. Suviše često izgovaraju se osorne, nestrpljive reči, reči koje pobuduju najgore strasti ljudskog srca. Takvima je neophodna stalna Hristova prisutnost u duši. Samo Njegovom snagom oni bi mogli zauzdati svoje reči i dela. U delu čuvanja srca moramo biti uporni u molitvi, neumomi u traženju pomoći sa prestola milosti. Oni koji se nazivaju hrišćanima treba da dolaze pred Gospoda ozbiljno i ponizno, tražeći pomoć. Spasitelj nam je rekao da se molimo bez prestanka. Hrišćanin ne mora uvek da bude u stanju molitve, ali njegove misli i želje uvek mogu biti uzdignute prema Nebu. Tada ćemo prestati da se oslanjamo na sebe, manje ćemo govoriti, a više se moliti. SKB 97.3

Naša osećanja treba da budu usredsređena na Boga. Ra-zmišljajmo o Njegovoj veličini, Njegovoj milosti i Njegovim vrlinama. Neka naše srce bude zarobljeno Njegovom dobrotom, ljubavlju i savršenstvom karaktera. SKB 97.4

Spasitelj sveta voli kada Mu deca i mladi predaju svoje srce. SKB 97.5