Sinovi I Kćeri Božje

Lazar je ustao da svedoči o Božjoj slavi, 26. mart

»A kad ču Isus, reče: Ova bolest nije na smrt, nego na slavu Božju, da se proslavi Sin čovečji s nje.« Jovan 11,4. SKB 90.1

Hristovo dvodnevno oklevanje kada je čuo da je Lazar bolestan nije bilo posledica zanemarivanja ili odbacivanja... Ovo treba da bude ohrabrenje svima nama... Mi moramo počivati u Gospodu i strpljivo čekati na Njega. Odgovor na naše molitve ne mora doći onako brzo kao što bismo želeli, i ne mora doneti ono što smo očekivali; ali Onaj koji zna šta je za najviše dobro Njegove dece daće nam mnogo više nego što smo tražili, ako ne izgubimo veru i ako se ne obeshrabrimo. SKB 90.2

U Hristovim mislima nisu bili samo Njegovi ljubljeni u Vitaniji; On je morao da razmišlja i o pripremanju svojih učenika. Trebalo je da oni budu Njegovi predstavnici u svetu, tako da se Očevi blagoslovi mogu izliti na sve ljude. Zbog njih je Isus dozvolio da Lazar umre. Da je izlečio njegovu bolest i vratio mu zdravlje, ne bi bilo izvršeno čudo koje je predstavljalo najsnažniji dokaz Njegovog božanskog karaktera. SKB 90.3

Da je Hristos bio u njegovoj bolesničkoj sobi, Lazar ne bi umro; jer sotona ne bi imao nikakve vlasti nad njime. U prisutnosti Životodavca, smrt ne bi mogla da usmeri svoju strelu prema Lazaru... Dozvolio je da Lazar pređe pod vlast smrti, i žalosne sestre su gledale kako njihov brat biva položen u grob. Hristos je znao da će njihova vera u njihovog Otkupitelja biti izložena teškoj probi dok budu posmatrale lice svog umrlog brata. Tako je On orezivao grane da bi mogle doneti više roda. Znao je da će posle borbe, kroz koju su sada prolazile, njihova vera zasijati sa mnogo većom silom. SKB 90.4

Za sve koji čeznu da osete Božju ruku voditeljicu, trenuci najvećeg obeshrabrenja su vreme kada im je božanska pomoć najbliža... Iz svakog iskušenja i svake ne volje On će ih izvesti sa još čvršćom verom i bogatijim iskustvom. SKB 90.5