Sinovi I Kćeri Božje

Poniznost, 15. mart

»A on daje veću blagodat. Jer govori: Gospod se suproti ponositima, a poniženima daje blagodat.« Jakov 4,6. SKB 79.1

Sigurni smo jedino kada sebe, u savršenoj pokornosti i poslušnosti, povežemo sa Hristom. Njegov jaram je blag, jer Hristos nosi njegovu težinu. Kada ponesemo breme krsta, ono postaje lako; i taj krst nam je zalog večnog života. Svi mi imamo prednost da radosno idemo za Hristom, uzvikujući pri svakom koraku: »Milost tvoja čini me velikim!« (Psalam 18,35) Ali, ako želimo da putujemo prema Nebu, moramo uzeti Božju Reč kao svoj udžbenik. Iz nadahnute Reči moramo izvlačiti pouke za sebe iz dana u dan... SKB 79.2

Poniženje čoveka Isusa Hrista neshvatljivo je ljudskom umu; ali, u Njegovo Božanstvo i u Njegovo postojanje pre nego što je svet bio stvoren, nikada neće posumnjati oni koji veruju u Božju Reč. Apostol Pavle govori o našem Posredniku, jedinorodnom Božjem Sinu, Zapovedniku svih nebeskih vojski, koji je, odenuvši svoju božansku prirodu u ljudsku, uzeo oblik sluge... SKB 79.3

Ponizivši se da postane čovek, Hristos je pokazao poniznost kojoj se dive sve nebeske sile. Delo spuštanja u položaj čoveka ne bi predstavljalo nikakvo poniženje da nije bilo Hristovog uzvišenog prapostojanja. Mi moramo otvoriti svoj um za činjenicu da je Hristos odložio svoju carsku odoru, svoju carsku krunu, svoj visoki zapovednički položaj, i odenuo svoju božansku prirodu u ljudsku, da bi se mogao sresti sa čovekom na njegovom nivou, da bi ljudskom rodu doneo moralnu snagu kojom njegovi pripadnici postaju sinovi i kćeri Božje. Da bi otkupio čoveka, Hristos je postao poslušan sve do smrti, do smrti na krstu. SKB 79.4

Krotost i poniznost, koje su obeležavale Hristov život, postaće obeležje života i karaktera onih koji »hode kao On što je hodio«. (1. Jovanova 2,6) SKB 79.5