Sinovi I Kćeri Božje

Moramo da razmišljamo o poukama iz prirode, 9. mart

»I za odelo što se brinete? Pogledajte ljiljane u polju kako rastu; ne trude se niti predu!« Matej 6,28. SKB 73.1

Prirodne nauke su Božje skladište iz kojeg treba da crpe svaki učenik u Hristovoj školi. Putevi Božii u filozofiji prirode, i tajne povezane sa Njegovim postupanjem prema ljudima, to su rizniće iz kojih svi mogu da crpu. SKB 73.2

Cvetovi u polju, u svojoj beskrajnoj raznolikosti, uvek služe uživanju sinova čovečjih. Sam Gospod hrani svaki koren, da bi tako izrazio svoju ljubav prema svima koji će biti omekšani i navedeni na predanje delima Njegovih ruku. Nama nije potrebna nikakva veštacka izložba. Božja ljubav je predstavljena divnim delima Niegovog stvaranja. SKB 73.3

Hristos je pokušavao da pažnju svojih učenika sa vestačkog prenese na prirodno: »A kad travu po polju, koja danas jest, a sutra se u peć baca, Bog tako odeva, a kamo li vas, maloverni!« (Matej 6,30) Zašto naš nebeski Otac nije Zemlju odenuo tepihom smeđe ili sive boje? Izabrao je boju koja naibolje odmara, koja je najprihvatiljiva za naša čula. Kako raduje srce i osvežava umorni duh kada gledamo zemlju, odevenu u odeću živog zelenila! Bez tog pokrivača vazduh bio bio ispunjen prasmom, i zemlja bi izgledala kao pustinja. Svaka vlat trave, svaki otvoreni pupoljak, svaki rascvetani cvet dokazi su Božje ljubavi i treba da nam pruže pouku o veri i poverenju u Njega. Hristos privlaci našu pažnju na njihovu prirodnu lepotu i uverava nas da ni najveličanstvenija odora najvećeg vladara koji je ikada nosio zemaljski skiptar nije jednaka onoj koju nosi najskromniji cvet. Ti koji uzdišeš za veštačkim sjajem koji se može kupiti samo novcem, za skupocenim platnima, namestajem i оdećom, slušaj glas božanskog Učitelja. On ti ukazuje na cveće u polju, čiji jednostavni uzor nikada neće moći da dostigne ljudska veština. SKB 73.4