Sinovi I Kćeri Božje

Uzrasti u Hristu, 20. novembar

»Da ne budemo više mala deca koju ljulja i zanosi svaki vetar nauke,... nego vladajući se po istini u ljubavi da u svemu uzrastemo u onome koji je glava, Hristos.« Efescima 4,14.15. SKB 329.1

Vi ničim ne možete tako oslabiti svoj uticaj i svoj položaj kao pokušavanjem da oslabite jedan drugoga! SKB 329.2

Neka vaše poverenje u braću neprestano raste, jer kad mislite o zlu, vi i govorite o zlu. Tako ranjavate sebe i slabite sebe baš kad biste morali da budete jaki u Gospodu. SKB 329.3

Nije naša dužnost da merimo postupke drugih, ili da kritikujemo njihove propuste. Bog nam nije dao da nosimo tuđe grehe. Naša je dužnost da se bavimo sobom. Što se temeljnije bude obavilo delo pokajanja i reforme, u našem sopstvenom životu, to ćemo manje razloga nalaziti da kritikujemo druge. Grešimo kad sebe merimo uzimajući nedostatke drugih kao merilo. Bog ne čini tako. On razume okolnosti svakog života, i odmerava svakog prema prilikama koje je imao da usavrši svoj hrišćanski karakter. On uzima u obzir prilike koje je čovek imao da stekne poznanje Boga i Njegove istine. Onaj koji pravilno ocenjuje Božji zakon nikad neće svoj karakter upoređivati sa karakterom drugih. On će ocenjivati svoj život prema Božjem svetom Zakonu... SKB 329.4

U poukama koje je dao svojim učenicima Spasitelj pokazuje kako temeljno mora da bude delo uklanjanja greha. »Ako te oko tvoje sablažnjava, izvadi ga i baci od sebe!« (Matej 18,9) — kaže On. SKB 329.5

Mi moramo stalno napredovati u usavršavanju svog hrišćanskog karaktera, da ne bismo bili »deca, koju ljulja i zanosi svaki vetar nauke... nego vladajući se po istini u ljubavi da u svemu uzrastemo u onome koji je glava, Hristos.« SKB 329.6

Rastenje je trajan proces. SKB 329.7