Sinovi I Kćeri Božje

Težite za no vim visinama u very, 12. novembar

»Као što košuta traži potoke, tako duša moja traži tebe, Bože.« Psalam 42,1. SKB 321.1

Mnogi mladi... tonu u svakoj teškoći, i nemaju snage da izdrže. Oni ne rastu u milosti... Njihova se telesna srca moraju promeniti; moraju sagledati lepotu svetosti i tada će je tražiti kao što košuta traži potoke... SKB 321.2

Ako Gospod određuje vaše korake, dragi moji mladi, ne možete očekivati da će vaš put uvek biti put vidljivog mira i napretka. Staza koji vodi prema večnom danu nije uvek najlakša za putovanje i ponekad će izgledati mračna i trnovita. Međutim, imate obećanje da će vas obuhvatiti Božje večne ruke, da bi vas zaštitile od zla. On želi da Mu poklonite svoju duboku veru, da naučite da se pouzdate u Njega i onda kad ste u senci kao i u trenucima kad ste obasjani Suncem... SKB 321.3

Pri pokušaju da se vrati kući, oluje često bacaju orla prema uskim procepima između planina. Crne mase gnevnih oblaka isprečuju se između njega i sunčanih visina na kojima gradi svoje gnezdo. Za trenutak on izgleda zbunjen, i baca se tamo — amo; udarajući svojim moćnim krilima kao da želi da rastera guste oblake... Konačno se baca napred u tamu, klikćući pobedonosno kada se, koji trenutak posle toga, probije do smirene sunčeve svetlosti iznad oblaka. Tama i oluja su duboko ispod njega, a okružuje ga nebeska svetlost. Moćnim zamahom krila stiže do svog doma, i počiva zadovoljno. Upravo je kroz tamu stigao do svetlosti. Morao je da uloži napor da bi to postigao, ali je nagrađen postizanjem cilja za kojim je težio. SKB 321.4

To je jedini put kojim možemo ići kao Hristovi sledbenici. Mi moramo pokazati оnu živu veru koja probija oblake, koji nas, kao debeli zid, odvajaju od nebeske svetlosti. Moramo se vinuti do visina vere, na kojima je sve mir i radost u Svetome Duhu. SKB 321.5