Sinovi I Kćeri Božje

Treba mudro da se ponašamo, 5. novembar

»Razmišljam o putu pravom... hodim u bezazlenosti srca svojega u domu svom.« Psalam 101,2. SKB 314.1

Niko ne sme da bude drzak ili napadan, već treba tiho da živi svoju veru, tražeći samo slavu Božju... Jer ćemo tek tada zasjati kao videla u svetu, bez buke ili trvenja. Niko ne treba da doživi neuspeh; jer je sa nama Onaj koji je mudar u savetima, savršen u delima i moćan u izvršavanju svojih namera. On deluje preko svojih oruđa, vidljivih i nevidljivih, ljudskih i božanskih. Ovo delo je veliko delo, i biće obavljeno na slavu Bogu, samo ako svi koji u njemu rade budu svoja dela uskladili sa verom koju ispovedaju. Neporočnost se misli mora negovati kao nezamenljiva vrlina u delu širenja uticaja na druge. Duša se mora okružiti čistom, svetom atmosferom koja pozitivno deluje na oživljavanje duhovnog života svih koji je udišu. SKB 314.2

Isus je proslavljen ili osramoćen rečima i ponašanjem onih koji se izdaju za Njegove sledbenike. Srce se mora održati sveto i čisto, jer iz njega izlazi život. Ako je srce očišćeno poslušnošću istini, neće biti sebičnih sklonosti i pokvarenih pobuda. Neće biti pristrasnosti, licemerja... SKB 314.3

Pri sadašnjem stanju u društvu, u kome se labavi moral vidi ne samo kod mladih, već i kod starijih i iskusnijih, postoji velika opasnost da čovek postane nemaran, da ukazuje naročitu pažnju svojim ljubimcima, i da tako stvara zavist, ljubomoru i zla sumnjičenja. Samo retki shvataju da svojim sebičnim mislima i osećanjima, svojim nerazumnim, praznim razgovorima teraju od sebe Božjeg Duha... Kada bi Božja milost bila usađena u njihova srca, i kad bi pustila svoj koren duboko u dobro tlo, oni bi donosili potpuno drugačije plodove... Jedino je božanska preobražavajuća sila u stanju da u srce ukoreni čista načela, tako da sotona ne može da nađe ništa što bi napadao... Neporočnost u govoru i prava hrišćanska uljudnost moraju se neprestano videti na delu. SKB 314.4