Sinovi I Kćeri Božje

304/367

Prestup oprošten — greh pokriven, 29. oktobar

»Blago onome kojemu je oproštena krivica, kojemu je greh pokriven.« Psalam 32,1. SKB 307.1

Bog koji pamti pad jednog vrapca, pamti i tvoje ponašanje i tvoja osećanja; pamti tvoju zavist, tvoje predrasude, tvoj pokušaj da opravdaš i najmanje svoje nepravedno delo. Kad pogrešno shvatiš reči i dela drugih, pa ti se osećanja tako uzbude da daješ nekorektne izjave, pa tako postane šire poznato da se ne slažeš sa svojim bratom, ti navodiš druge, koji imaju poverenja u tebe, da ga gledaju tvojim očima; i mnogi se truju korenom gorčine koji tako raste. Kad postane očigledno da su tvoja osećanja pogrešna, trudiš li se isto tako marljivo da ukloniš pogrešne utiske kao što si se trudio da ih stvoriš? ... SKB 307.2

Bog sad zahteva od vas koji ste naneli i najmanju nepravdu drugima da priznate svoju krivicu, ne samo onome koga ste povredili, već i onima koji su pod vašim uticajem bili navedeni da posmatraju svoga brata u pogrešnoj svetlosti i da tako potpuno onemoguće obavljanje dela koje mu je Bog poverio... Pokajanjem i priznanjem može se uz vaše ime zabeležiti oproštenje; ili se možete odupreti uveravanju Božjeg Duha, i u toku ostatka svog života pokušavati da dokažete da se vaša pogrešna osećanja i nepravedni zaključci ne mogu promeniti. Međutim, ostaju dela, ostaju počinjena zla, ostaje propast onih u čija srca ste usadili koren gorčine... SKB 307.3

Bez obzira na karakter vašeg greha, priznaj te ga. Ako je samo protiv Boga, priznaj te ga samo Bogu. Ako ste učinili zlo bližnjima ili uvredili bližnje, priznajte i njima, i blagoslov Gospodnji će počivati na vama. Na taj način ćete umreti sebi, i Hristos će se useliti u vas... Naše posvecenje Bogu mora biti neograničeno, naša ljubav vatrena, naša vera nepokolebljiva. Tada će govor usana svedodti o živoj inteligenciji uma i dubokom uticaju Božjega Duha na dušu. SKB 307.4