Sinovi I Kćeri Božje

2/367

januar—MI SMO SINOVI I KĆERI BOŽJE

I stvori Bog čoveka po obličju svojemu, 1 januar

»I stvori Bog čoveka po obličju svojemu, po obličju Božjemu stvori ga, muško i žensko stvori ih! « 1. Mojsijeva 1,27. SKB 5.1

Celo Nebo se duboko i radosno zainteresovalo za stvaranje sveta i čoveka. Ljudska bića bila su nova i posebna vrsta. Bila su načnjena »po obličju Božjemu« , i po Stvoriteljevom planu trebalo je da nasele Zemlju. Trebalo je da žive u uskoj vezi sa Nebom, da primaju snagu sa Izvora sve snage. Uz Božju pomoć, trebalo je da žive bezgrešnim životom. SKB 5.2

Sveto dvoje nisu bili samo deca o kojima se Bog očinski starao, već i učenici koji su primali pouke od sveznajućeg Stvoritelja. Anđeli su ih posećivali, bilo im je omogućeno da razgovaraju sa svojim Stvoriteljem, bez velova koji bi Ga sakrivali... Tajne vidljivog svemira — »čudesa Onoga koji je savršen u svakom znanju« — predstavljale su im neiscrpan izvor pouka i uživanja. Zakone i dela prirode, u koja se čovek udubljivao šest hiljada godina, otkrivao im je beskrajni Oblikovalac i Održavalac svega. Oni su se družili sa listom i cvetom i drvetom, prikupljajući od svakoga tajne njegovog života. Sa svakim živim stvorom, od moćnog levijatana koji se igra u vodama, do sićušnog insekta koji lebdi u sunčevom zraku, Adam je bio blizak. On je svakom nadenuo ime, i bio je upoznat sa prirodom i običajima svih. Božja slava koju otkrivaju nebesa, bezbrojni svetovi koji se kreću propisanim stazama, »kako vise oblaci« , tajne svetlosti i zvuka, dana i noći — sve su to mogli da istražuju naši praroditelji. SKB 5.3

Bog je čoveka stvorio kao nadmoćno biće; jedino je čovek bio oblikovan po obličju Božjemu, jedino je njemu bilo omogućeno da dobije udeo u božanskoj prirodi, da sarađuje sa svojim Stvoriteljem i da ostvaruje Njegove planove. SKB 5.4