Sinovi I Kćeri Božje

Verovati u Njega znači imati večni život, 17. januar

»Ко veruje sina, ima život večni!« Jovan 3,36. SKB 21.1

Kad se duša pokori Hristu, nova snaga obuzima novo srce. Događa se promena koju čovek sam po sebi nikada ne bi mogao da postigne. To je natprirodno delo, koje unosi natprirodni element u ljudsku prirodu. Duša koja se predala Hristu postaje tvrđava koju Hristos drži u ovom pobunjenom svetu sa željom da se u njoj poštuje jedino Njegov autoritet. Duša koju tako u svom okrilju drže nebeske sile postaje otpoma prema sotoninim napadima. SKB 21.2

Hristos je spreman da nam stavi na raspolaganje sve nebeske uticaje. Njemu su poznata sva iskušenja kojima su izložena ljudska bića i sposobnosti svakog pojedinca. On odmerava njihovu snagu. On vidi sadašnjost i budućnost, iznosi čoveku obaveze koje mora da ispuni i poziva ga da ne dozvoli da ga obično i zemaljsko toliko zaokupi da zaboravi ono što je večno. SKB 21.3

Darovi Božje milosti, preko Hrista, postali su podjednako dostupni svima. Niko ne mora da propadne ukoliko to sam ne odluči. Bog je u svojoj Reči objavio uslove pod kojima svaka duša može biti izabrana da dobije večni život — poslušnost Božjim zapovestima, verom u Hrista. Bog je objavio kakav je karakter u skladu sa Njegovim zakonom i svaki pojedinac koji zadovolji ta merila ima slobodu na uđe u carstvo slave. Sam Hristos kaže: »Ko veruje sina, ima život večni!« SKB 21.4

Kakvog li uzvišenog položaja biti izjednačen sa Onim u kome je sjedinjeno svako savršenstvo, koji je zaista Veličanstvo Neba, i koji nas je toliko voleo, iako smo pali, da se to rečima ne može iskazati! On je nas radi odložio svoje carsko ruho, sišao sa prestola Neba, ponizio se da ljudskom prirodom prikrije svoje božanstvo, da postane u svemu sličan nama osim u grehu, i da svoj život i karakter učini uzorom koji bismo svi morali da sledimo ako želimo da dobijemo dragoceni dar večnog života. SKB 21.5