Sinovi I Kćeri Božje

Enoh, Božji sin, hodio je s Ocem, 14. januar

»I živeći Enoh jednako po volji Božjoj, nestade ga, jer ga uze Bog.« 1. Mojsijeva 5,24. SKB 18.1

O Enohu je napisano da je živeo 65 godina i da je dobio sina. Posle toga hodio je sa Bogom tri stotine godina... Nakon rođenja svog prvog sina, Enoh je stekao uzvišenije iskustvo; uspostavio je bliži odnos s Bogom. Potpunije je shvatio obaveze i odgovornosti koje je imao kao Božji sin. SKB 18.2

Enohov pravedni život bio je potpuno različit od života pokvarenih ljudi oko njega. Njegova pobožnost, njegova ne-poročnost, njegovo nepokolebljivo poštenje, sve je to bilo posledica njegovog druženja sa Bogom, dok je pokvarenost sveta bila rezultat njihovog druženja sa zavodnikom ljudskog roda. Nikada nije bilo niti će ikada biti vremena u kojem je moralna tama bila tako gusta kao u doba kada je Enoh živeo životom neprikosnovene pravednosti. SKB 18.3

Iako mu je život bio ispunjen aktivnim radom, Enoh je istrajno održavao vezu sa Bogom. Što je rad bio naporniji i što ga je više opterečivao, to su njegove molitve bivale istrajnije i ozbiljnije... Pošto bi neko vreme boravio među ljudima, trudeći se da im bude na blagoslov svojim savetima i primerom, povlačio bi se u samoću, gladan i žedan onog božanskog znanja koje jedino Bog može dati. Vezujući se tako uz Boga, Enoh je sve više i više odražavao božanski lik. Njegovo je lice blistalo svetim sjajem, istim sjajem koji je obasjavao Isusovo lice. Kada bi se vraćao sa tih susreta s Bogom, čak su i bezbožnici sa strahopoštovanjem posmatrali taj pečat Neba na njegovom licu. SKB 18.4

I mi bismo morali da hodimo sa Bogom. Kada to budemo činili i naša će lica biti obasjana sjajem Njegove prisutnosti, i kada se budemo susretali, razgovaraćemo o Njegovoj sili, govoreći: Slava Bogu! Dobar je Gospod, dobra je Reč Gospodnja... A oni koji će biti preneseni na kraju vremena biće oni koji su se družili s Bogom na Zemlji. SKB 18.5