Пут Христу

Поглавље 14—РАДОСТ У ГОСПОДУ

Божја деца су позвана да буду представници Исуса Христа, да свету открију Спаситељеву доброту и милост. Као што нам је Исус открио карактер небеског Оца, тако треба и ми да откријемо Исуса онима који не познају његову нежну и милостиву љубав. ,,Као што си ти мене послао у свет”, каже Исус, ,,и ја њих послах у свет.” „Ја у њима, и ти у мени... да позна свет да си ме ти послао.” (Јован 17, 18. 23.) Апостол Павле каже Исусовим ученицима: ,,Који сте се показали да сте посланица Христова... коју познају и читају сви људи.” (2. Кор. 3, 3. 2.) У сваком свом детету шаље Исус посланицу овом свету. Ако сте његови следбеници, онда сте посланица коју Он шаље породици, граду и улици у којој живите. Кроз вас Исус жели да говори срцима оних који га још не познају. Можда они не читају Свето писмо, не чују глас који им говори са сваке његове странице, можда не виде Божју љубав у његовим делима; али, ако сте ви прави Исусови представници, можда ћe кроз вас упознати Христову доброту, и тако ће га заволети и почети да му служе. SC 77.1

Прави хришћани су као светионици који осветљавају пут према небу. Они треба да обасјају свет светлошћу коју добијају од Христа. Њихов живот и њихов карактер треба да помогне свету да добије прави појам о Христу и његовој узвишеној служби. SC 77.2

Ако га верно представљамо, онда верно приказујемо и његову стварну службу. Хришћани који су жалосни и узнемирени, који се туже и гунђају дају свету рђав појам о Богу и хришћанском животу. Они остављају утисак да Бог не воли да су његова деца срећна, и према томе лажно приказују небеског Оца. SC 77.3

Сотона се радује кад може да обесхрабри хришћане и да их доведе до неверства и очајања. Он је весео кад види да нам недостаје поверење у Бога и да сумњамо у његову моћ и жељу да нас спасе. Он жели да мислимо да ћe нам Божје старање нашкодити. Oн настоји да нам покаже Бога као онога који нема милости и сажаљења. Oн изврће чињенице и испуњава наше мисли лажним представама о Богу. А ми уместо да примимо истину о нашем небеском Оцу, често размишљамо о сотониним лажним приказивањима и срамотимо Бога нашим неповерењем и гунђањем. Сотона покушава да хришћански живот прикаже као живот жалости, јада и тешкоћа. Ако хришћанин и сам гледа на хришћанство овако, онда само подупире сотонске обмане. SC 78.1

Многи људи баве се стално својим погрешкама, слабостима и разочарањима, и зато су њихова срца жалосна и обесхрабрена. Пре много година једна госпођа ми је писала и молила ме да је охрабрим. Следеће нoћи саљала сам како се шетам кроз један врт. Власник врта водио ме је кроз њега. Ја сам успут брала цвеће и уживала у његовој лепоти и мирису. Тада ми је приступила госпођа која ми је послала писмо и стално ме упозоравала на трње које јој је сметало при ходу. Она је очајавала због тога. Уместо да иде правим путем и да иде за вођом, она је скренула са стазе и лутала међу трњем. „Како је то жалосно”, узвикнула је она, „што је овај дивни врт пун трња!” Вoђa јој на то одговори: „Не бави се трњем, које може само да те убоде, него бери руже, љиљане и каранфиле!” SC 78.2

Зар нисте никад имали у вашем животу ведрих дана? Зар нисте доживели дивне тренутке када су ваша срца треперила од радости под утицајем Светога Духа? Ако се осврнете на ваш живот, зар нећете наћи радосних успомена? Божја обећања, то цвеће дивног мириса, не расте ли уз вашу животну стазу? Нека његова лепота и пријатан мирис испуни радошћу ваша срца. SC 78.3

Трње може само да вас убоде и да вам проузрокује бол; а ако га сакупљате и пружате и другима, онда не само што одбацујете Божју доброту него и друге удаљујете од стазе вечног живота. SC 78.4

Није мудро да скупљате непријатна сећања из живота неправде и разочарања, и да о њима размишљате и говорите, да се тужите на њих док се потпуно не обесхрабрите Обесхрабрена душа је огжољена тамом; она изгоми Божју светлост из свога срца и баца тамну сенку на пут других. SC 78.5

Захвалимо Богу што је наш живот проткан радосним и светлим тренуцима. Скупимо ове доказе Божје љубави, да бисмо могли стално да их гледамо пред собом. Ово су предмети о којима Бог жели да размишљамо: како је Божји Син напустио престо свога Оца и како је постао Богочовек, да би нас спасао од сотонске моћи; његова победа коју је извојевао ради нас, која нам је отворила небо и дозволила нам да бацимо свој поглед у царство божанске славе; спасење грешног човечанства из пропасти у коју га је грех бацио и успостављане везе взмеђу њега и вечног Бога; како су верни победоносно издржали искушења вером у Спаситеља и уздигли се до Божјег престола, обучени у Христову правду. SC 79.1

Ми жалостимо и омаловажавамо Светога Духа кад сумњамо у Божју љубав и не верујемо у његова обећања. Како ћe се oceћaти мајка чија се деца туже на њу и мисле да им она не жели добро мада је цео свој живот провела у настојању да усрећи своју децу и пружи им сваку угодност? Зар деца која сумњају у љубав своје мајке неће тиме сломити њено срце? Како би се oceћao отац чија би деца овако поступала с њиме? Шта ћe мислити о нама наш небески Отац ако сумњамо у његову љубав, која га је нагнала да жртвује свога јединородног Сина да бисмо ми добили живот вечни? О овоме апостол пише:„Који, дакле, свога Сина не поштеде, него га предаде за све нас, како, дакле, да нам с њим све не дарује?” (Ри.м. 8, 32.) Па ипак, колико њих кажу, ако не речима, својим делима: „Бог то није учшшо за мене. Он можда воли друге, али не мене.” SC 79.2

Овакве су мисли штетне по вашу душу, јер свака реч сумње коју изговарате пружа прилику сотони да вас куша, да учврсти сумњу у вама и да удаљи од вас Божје анђеле, који треба да вам служе. Ако вас сотона куша, не изговорите ниједну реч сумње или неверства. Ако слушате љегова дошаптавања, ваше душе ћe се испунити сумњом и бунтовничким мислима. Ако изразите ваша осећања, онда ћe свака сумња коју изговорите утицати поново не само на вас нe-го ћe као семе изникнути у срцима других, пустићe корена и донеће зле плодове. Тако ћe бити немогуће да се спречи разорни утицај ваших речи. Ви ћете се можда временом ослободити сотонских искушења и замки, али други затровани вашим злим утицајем, можда се никад нeћe моћи ослободити неверства које су ваше речи изазвале код њих. Колико је важно да говоримо само оно што даје духовну снагу и живот! SC 79.3

Анђели пазе и слушају како приказујете свету вашег небеског Учитеља. Предмет ваших разговора нека буде ваш Заступник пред Оцем. Кад се поздрављате са својим пријатељима, нека вам је на уснама и у срцу хваљење Бога. To ћe и њихове мисли упутити на Исуса. SC 80.1

Сваки мора да издржи кушања, да претрпи болове и да се успротиви тешким искушењима. Нe говорите о вашим тешкоћама смртним људима, него их у молитви изнесите Богу. Поставите себи начело да никад не изговорите ниједну реч сумње или обесхрабреља. Ви можете да развеселите живот ваших ближњих и да их подупрете у њиховим племенитим настојањима ако ваше речи изражавају наду и свето поверење. SC 80.2

Многе храбре душе притиснуте су тешким искушењима и налазе се у опасности да подлегну у борби са собом и сотонском моћи. Нe обесхрабрите их у њиховој жестокој борби, него им упутите речи које ће их ојачати и охрабрити. Ако радите овако, из вас ће зрачити Христова светлост; ,,јер ниједан од вас не живи себи”. (Рим. 14, 7.) Наш утицај, којег ми нисмо свесни, или ћe утврдити и охрабрити друге, или ће их пак обесхрабрити и удаљити од Христа и његове истине. SC 80.3

Многи људи имају погрешан појам о Христовом животу и карактеру. Они су мишљења да је њему недостајало топлине и ведрине, и да је био озбиљан, строг и тмуран. Y многим случајевима због тако мрачних слика помути се цео појам о хришћанству. SC 80.4

Често се говори о томе да је Исус плакао, ади да није познато да се икад смешио. Заиста je наш Спаситељ био човек бола; јад и туга нису му били непознати, јер је његово срце било отворено за све патње човечанства. Ади, иако је његов живот био живот самоодрицања, болова и брига, ипак Он није био клонуо духом. На његовом лицу није се видела туга или зловоља, оио је било увек ведро и спокојно. Његово срце било је извор живота. Ко год би дошао к њему, добијао је мир, спокојство, радост и блаженство. Наш Спаситељ био је потпуно озбиљан, али никад натмурен иди мрзовољан. SC 80.5

Живот оних који узимају Христа за пример биће испуњен озбиљним намерама; они ће разумети потпуно своје личне одговорности. Лакомислености ћe нестати; нeћe више бити речи о необузданој веселости и непристојним шалама. Хришћанска вера даје животу бескрајно спокојство. Она не гаси пламен радости, не одузима добро расположеље, неразгони са лица ведри осмех. Христос није дошао међу људе да му служе, него да им Он служи; и ако је његова љубав у нашим срцима, владаћемо се по његовом примеру. SC 80.6

Докле год будемо мислили на нељубазне и неправедне поступке других људи према нама, немогуће ће нам бити да их тако волимо као што је Христос волео нас. Ако је пак у нашим срцима дивна Христова љубав и милосрђе, тo ћe се излити и на друге. Ми треба да се волимо и поштујемо међусобно, без обзира на очевидне погрешке и недостатке. Ми морамо да смо понизни и да се не уздамо у себе, да сносимо стрпљнво недостатке других. To ћe искоренити сваку себичност и учиниће да будемо племенити и великодушни. SC 81.1

Псалмиста каже: „Уздај се у Господа и твори добро; тада ћeш живети мирно на земљи и xpaнићeш истину.” (Пс. 37, 3.) Уздајте се у Господа! Сваки дан има своја искушења, своје бриге и тешкоће. Како смо брзо готови да причамо о њима кад сусретнемо своје пријатеље! Колико нам се туђих брига наметне гако; колико непотребних страхота наиђy на нас; колико нас пута притисне терет наших брига те мислимо да немамо више милостивог и љубазног Спаситеља, који је увек готов да услиши наше молитве и да нам у свако доба, у свакој непољи притекне у помоћ. SC 81.2

Има људи који живе у вечитом страху и стварају себи непотребне бриге. Сваки дам имају јасне доказе Божје љубави, радују се даровима његовог очинског старања, али не oбpaћajy довољну пажњу на сва добра. Они стално мисле на непријатне ствари и плаше се њиховог доласка. А кад наиђy стварне тешкoћe, онда их и најмања непријатност тако заслепи да не виде многа добра, за која би требало да захвале Богу. Уместо да их невоље привуку Богу, једином мзвору помoћи, они дозвољавају да их оне удаље од њега, јер ове патње изазивају код њих немир и зловољу. SC 81.3

Чинимо ли, дакле, добро ако живимо у оваквој невери? Зашто смо тако неблагодарни и неповерљиви? Исус је наш пријатељ; цело се небо стара о нама. Не треба да допустимо да нас свакодневне невоље и тешкоће узнемире и помраче наше чело. Допустимо ли то, онда ћe ее увек наћи нешто што ће нас само тиштити и загорчавати наш живот, али нам нећe помoћи да носимо наше терете. SC 81.4

Ако вас снађу тешкоће у послу, ако вам се будућност чини тамна и неизвесна, ако вам прете губици — не клоните ипак. Поверите Богу све своје бриге, останите мирни и радосни. Молите се Богу да вас умудри и упути, да бисте својс послове могли обављати како треба и да тако избегнете губитке и несрећу. Чините све са своје стране да бисте постигли добре резултате. Исус је oбeћao помоћ, коју ћe додати вашим напорима. Ако чините све што можете, ослањајући се на свог небеског Помоћника, онда ћете моћи мирно гледати у будућност. SC 81.5

Божја воља није да његова деца живе оптерећена бригама. Али Он нас не заварава. Он нам не каже: „Не бојте се; на вашем животном путу нема никаквих опасности.” Он зна да нас очекују искушења и опасности, и Он је искрен према нама. Он нема намеру да нас извуче из света који је пун греха и зла, већ нам пружа сигурну помоћ. Исус се моли Оцу за своје ученике: „Не молим те да их узмеш са света, него да их сачуваш од зла.” (Јован 17, 15.) А њима каже: „У свету ћете имати невољу; ади не бојте се, јер ја надвладах свет.” (Јован 16, 33.) SC 82.1

У својој проповеди на гори Христос је упутио ученике у то колико је потребно да се уздају једино у Бога. Ови савети одређени су да охрабре Божју децу свих векова, и таке су они и нама дати за утеху и поуку. Спаситељ скреће пажњу својих ученика на птице под небом, које својим песмама и цвркутом испуњавају ваздушни простор, не бринући се о својим потребама. Оне „не сеју и не жању”, па ипак се њихов ведикодушни Створитељ брине за све њихове потребе. Спаситељ нас пита: „Нисте ли ви много претежнији од њих?” (Матеј 6, 26.) Узвишени Старатељ људи и животиња отвара своју руку и одржава сва своја створења. Он се брине чак и за птице под небом. Истина, Он им не меће храну у кљун, али им пружа оно што им је потребно. Птице морају саме да скупљају зрневље које Oн распе за њих; оне морају саме да праве своја гнезда и да хране своје младе. Али оне иду са хвалопојем на тај посао, јер „Отац ваш небески храни их”. „Зар ви нисте много претежнији од њих?” Зар ви као разумна, духовна створења немате вeћy вредност од птица? Зар се нeћe Створитељ нашег бићa, Одржавалац нашег живота, који нас је створио по своме обличју, старати и за нa-шe потребе ако му их поверимо? SC 82.2

Христос је скренуо пажљу својих ученика на цвеће које расте и цвета у пољу, које је тако раскошно у својој једноставној лепоти, коју му је небески Отац дао као израз своје љубави према нама људима. Он им је рекао: „Погледајте љиљане у пољу како расту!” (Матеј 6, 28.) Лепота и скромност овог цвета надмашују Соломунов сјај. Најскупоценије одело, које је у стању да створи највештија човечја рука не може се упоредити са природном дражи и раскошном лепотом цвећа које је Бог створио. Потом Исус пита: „А кад траву у пољу, која данас јест, а сутра се у нећ баца, Бог тако одева, акамоли вас, маловерни?” (Матеј 6, 30.) Када Бог, савршени Уметник, даје обичном цвету, који увене у току једног дана, његове нежне и разнолике боје, зар се неће још већма бринути за оне које је створио по свом обличју? Овом поуком Христос кори све oнe чија су неверна срца испуњена страхом, бригама и сумњама. SC 82.3

Створитељ жели да су његови синови и кћери срећни, спокојни и послушни. Исус каже: „Мир вам остављам, мир свој дајем вам... да се не плаши срце ваше и да се не боји.” (Јован 14, 27.) На другом месту каже: „Ово вам казах да радост моја у вама остане и радост ваша се испуни.” (Јован 15, 11.) SC 83.1

Срећа коју тражимо из себичних побуда, која је изван пута наших дужности, нестална је, превртљива и пролазна; она брзо нестаје, а за собом оставља у души осећање самоће и бола. Напротив, служба Богу доноси радост и потпуно задовољство. Хришћанин не иде несигурним стазама, он није изложен узалудним патњама и разочарањима. Иако не уживамо у задовољствима овога живота, можемо бити радосни кад гледамо на оно што нас чека у будућности. SC 83.2

Већ овде на земљи хришћанин може да се радује што је у вези са Христом; oн види изразе његове љубави и осећа његово присуство, које га теши. Сваки корак у животу доводи нас у ужу везу са Исусом, пружа нам дубље искуство о његовој љубави и приближује нас дивној домовини мира. Зато не одбацимо наше уздање у Бога, него учинимо да данас буде чвршће него икада раније. „Довде нам Господ поможе” (1. Сам. 7, 12), a Oн ће нам помагати и до краја. Погледајмо на величанствене споменике који стоје као сведоци онога што је Спаситељ учинио, да би нас утешио и истргао из руку противника. Сећајмо се многих доказа милости којима нас је Бог обасуо, суза које je Он обрисао, болова које је стишао, тешкоћа које је отклонио, страха који је отерао, потреба које је подмирио, доброчинстава којима нас је обасуо. Охрабримо се тако и учврстимо да сусретнемо све оно што нам још предстоји на нашем путу. SC 83.3

У борби која је пред нама морамо да очекујемо нове окршаје, али и на њих можемо гледати као и на оне што су за нама, и рећи: „Довде нам Господ поможе”, јер Oн каже: „Докле трају дани твоји, трајаће снага твоја.” (5. Мојс. 33, 25.) Искушења која имамо да издржимо неће превазићи нашу снагу. Радимо стога храбро онде где мас је Спаситељ, поставио и верујмо да ћемо у свим искушењима добити снагу која нам је потребна. SC 83.4

Ускоро ћe се небеска врата отворити широм Божјој децп, а до њихових ушију допреће као најлепша музика речи које ћe изговорити њихов Цар славе: „Ходите, благословепм Оца мојега; примите царство које вам је приправљено од постања света.” (Матеј 25, 34.) SC 84.1

Тада ћe спасени бити поздрављени добродошлицом у дому који је Исус спремио за њих. Њихово друштво нeћe више бити као што је било на овој грешној земљи: лажљивци, идолопоклоници, нечисти и неверни; они ћe се дружнти са онима који су победили сотону и грех и који су, Божјом милошћу, изградили савршен карактер. Свака склоност греху, свако несавршенство које је прионуло за њих на овој земљи опрала је Христова крв, и сјај његове славе, који надвисује сјај сунца, обасјаваће их. Из њих ћe зрачити лепота и савршенство Христовог карактера, што је од много веће важности него сам спољашњи сјај. Они ћe као безгрешна бићa стајати пред великим белим престолом и добићe славу и преимућства анђела. SC 84.2

Имајући у виду ово славно наследство које га очекује, ,,какав ћe откуп дати човек за своју душу?” (Матеј 16, 26.) Он може да буде сиромах, а ипак да има богатство и достојанство које му свет не може дати. Човек који је спасен и oчишћen од греха, човек који поcвeћyje служби Богу све своје племените способности, од неоцењиве је вредности. Стога кад год се који човек на земљи обрати Богу, то увек изазива на небу, у присуству Бога и његових анђела, свету и всличанствену радост која се изражава у песмама славопоја. SC 84.3