Хришћанска Служба

171/271

Поглавље 16: ШИРЕЊЕ ЦРКВЕНОГ ПОКРЕТА

Божански план

Није била Божја намера да се Његов народ настани у великим заједницама. Христови ученици су Његови представници на Земљи, а Бог намерава да их простре по целој земљи, у градовима, местима и селима, као светлост у тами овог света. - Сведочанства (Testimonies), том 8, стр. 244. XC 186.1

План настањивања или селидбе из различитих локација где је утицај јако мали, и концентрисање утицаја многих на једној локацији, то је уклањање светлости из места где би Бог желео да она светли. - Сведочанства (Testimonies), том 2, стр. 633. XC 186.2

Када би Христова Црква испуњавала план нашег Господа, светлост би обасјала све оне који се налазе у тами и у долини сена смртнога. Када би се верници Цркве, уместо да се настањују заједно, избегавајући одговорност и ношење крста, разишли по свим земљама, кад би дозволили да преко њих заблиста Христова светлост и кад би радили као што је Он радио на спасавању душа, ово “еванђеље о царству” брзо би било објављено по целом свету. - Мисли с Горе благослова (Thoughts From the Mount of Blessing), стр. 43. XC 186.3

Браћо и сестре, зашто обигравати око цркава? Проучите параболу о изгубљеној овци, и идите напред као прави пастири, тражећи изгубљене који су у дивљини греха. Ослобађајте оне који пропадају. - Преглед и гласник (Review and Herald), 12. децембар 1893. XC 186.4

Чланови наше цркве, лаици, могу да изврше посао који једва да је започет. Нико не треба да иде у нова места само ради световног напретка; већ тамо где постоје отворена врата за одржавање егзистенције, нека породице које су добро утврђене у истини уђу, једна или две породице на истом месту, да раде као мисионари. Они треба да осећају љубав за душе, терет рада за њих, и треба да проуче како да их доведу истини. Они могу да дистрибуирају наше публикације, одржавају састанке у њиховим домовима, да се упознају са својим суседима, и позову их да дођу на те састанке. Они тако могу да допусте својој светлости да светли кроз добра дела. - Сведочанства (Testimonies), том 8, стр. 245. XC 187.1

Браћо која желе да промене своју локацију, који имају славу Божју у виду, и осећају да на њима лежи појединачна одговорност да чине другима добро, да спасавају душе за које је Христос жртвовао свој драгоцени живот, треба да се преселе у градове и села где је мало или нимало светлости, и где они могу да имају стварну службу, и благослове друге својим радом и искуством. Траже се мисионари који ће ићи у градове и села и подизати стандард истине, да Бог има своје сведоке разасуте по целој земљи, да светлост истине може да продре тамо где је још нема, и да стандард истине може бити подигнут тамо где она још није позната. - Сведочанства (Testimonies), том 2, стр. 115. XC 187.2

Ништа не може толико уздићи самопожртвовну ревност и дати ширину и чврстину карактера као укључивање у рад за друге. Многи тобожњи хришћани мисле само на себе тражећи повезаност са црквом. Они желе да искористе дружење у цркви и пастирску негу. Они постају верници великих и напредних цркава и задовољни су тиме што чине мало и за друге. На тај начин лишавају се најдрагоценијих благослова. Многи би имали велике користи када би жртвовали своје пријатно и удобно друштво. Потребно је да пођу тамо где ће њихове снаге бити укључене у хришћански рад и где могу да науче да носе одговорности. - У потрази за бољим животом (The Ministry of Healing), стр. 151. XC 187.3

Има хиљаде места на које треба доћи а где стандард истине никад није био подигнут, где се објављивање истине никад није чуло у Америци. И има хиљаде оних који би могли да уђу у поље жетве а који су сад религиозно беспослени, и да, као резултат, иду осакаћени путем ка Небу, изражавајући своју сумњу да ли су хришћани. Њихова потреба је живо уједињење са Исусом Христом. А онда се може рећи за њих: “Ви сте радници заједно с Богом”. Желим многима да кажем: “Ви чекате неког да вас одведе у виноград и да вам да посао; или да виноград донесе вама, да не морате да искусите никакву непријатност нити рад. Узалуд чекате. Ако подигнете свој поглед, видећете зрелу жетву, спремну за српањ, где год да погледате; открићете посао и близу и далеко.” Али за колико њих ће Христос рећи на суду: “Добро, слуго добри и верни”? Мислим како ли се анђели осећају кад виде да се крај приближава, а они који тврде да познају Бога и Исуса Христа кога је Он послао, шћућуре се заједно, насељавају заједно, иду на састанке, и осећају се незадовољно ако има нема довољно проповедања у корист њихових душа и јачања цркве, док они буквално не раде ништа. ... Ако њихови садашњи финансијски изгледи нису тако добри ако се преселе на локације где се истина није објављивала, или где је било слабашне светлости, можда неће радити посао који је Исус радио да их спасе? - Билтен Генералне конференције (General Conference Bulletin), 1893, стр. 131. XC 188.1

Ми видимо велику потребу за мисионарским радом у ношењу истине не само у стране земље, већ и онима који су близу нас. Врло близу нас су градови и места у којима нису чињени напори за придобијање душа. Зашто се породице које знају садашњу истину не би настаниле у тим градовима и селима, да поставе тамо стандард за Христа, радећи понизно, не по своме, већ по Божјој вољи, да донесу светлост онима који немају никакво знање о њој? XC 188.2

Кад црква заиста буде у духу вести, они ће усмерити све своје енергије у посао спасавања душа за које је Христос умро. Они ће ући у нова поља. Неки који нису рукоположени свештеници, биће радници заједно са Богом у посетама црквама, и покушају да оснаже оно што остаје, што је на измаку снага. Биће лаика који ће ићи у градове и места, и у места ван главних путева, да би могли да носе светлост коју им је Бог дао, и да је сјаје другима. Неки на које буду наилазили, неће изгледати као да обећавају, али једино питање ће бити - да ли ће они успоставити хармоничан однос са Христом? Да ли ће постати саучесници у Његовом Духу, тако да њихов утицај, речју и делом, представи привлачност Створитеља истине и праведности? XC 188.3

У местима где истина није позната, браћа која су се прилагодила послу, могу да изнајме неку дворану, или неко погодно место за окупљање, и да се окупе заједно сви који би дошли. А онда нека их поуче истини. Нису потребна богослужења, већ Библија и нека Бог говори директно из Његове Речи. Ако је присутан само мали број, они могу да читају “Тако каже Господ” без великих парада или узбуђења; само да читају и објашњавају им једноставну истину Јеванђеља и да певају и моле се са њима. - Преглед и гласник (Review and Herald), 29. септембар 1891. XC 189.1