Еванђеоски Радници

243/245

СИЛА ЗА СЛУЖБУ

У овим данима опасности, Цркви је потребна војска радника који су се, слично Павлу, припремили за корисну службу, који су стекли дубоко искуство у ономе што је Божје и који су испуњени озбиљношћу и ревношћу. Посвећени, пожртвовани људи су неопходни — људи који неће избегавати невоље и одговорности; људи који су храбри и поштени; људи у чијим срцима је Христос “нада славе” и који ће, усана очишћеним светим огњем, “проповедати реч”! Због недостатка таквих људи Божје дело вене, и кобне заблуде, као смртоносни отров, поткопавају морал и уништавају наду великог дела људског рода. (АА 507) EP 371.1

*****

Они који су људи у Божјим очима и који су као такви записани у небеским књигама, то су они који, као Данило, негују сваку способност на такав начин да најбоље представља Божје царство свету који је огрезао у безакоњу. Напредовање у знању је битно; јер када се употреби у Божјем делу, знање је сила на добро. Свету су потребни људи мисли, људи начела, људи који непрестано расту у разумевању и расуђивању. Штампи су потребни људи који ће је употребити на највећу корист, тако да истина може да добије крила којима ће одлетети у сваки народ, и језик, и племе. EP 371.2

*****

Христос нам заповеда: “Изиђи на путеве и међу ограде те натерај да дођу да ми се напуни кућа!” (Лука 14,23) Послушни тој речи, ми морамо поћи незнабошцима који живе у нашој близини, али и онима који су далеко од нас. “Цариници и блуднице” морају да чују Спаситељев позив. Љубазношћу и стрпљивошћу Његових весника, позив постаје сила која нагони и уздиже оне који су потонули у најниже дубине греха. EP 372.1

Хришћанске побуде захтевају да радимо с упорном намером, с неумрлом заинтересованошћу и са све већом упорношћу за душе које сотона покушава да уништи. Ништа не сме да охлади озбиљну, чежњиву енергију за спасење изгубљених. EP 372.2

Запазите како се кроз Божју Реч показује дух хитности да се позову људи и жене да дођу Христу. Ми морамо искористити сваку могућност која нам се пружа да јавно и приватно изнесемо сваки доказ, да покренемо сваку побуду да привучемо људе Спаситељу. Свом својом снагом морамо их позивати да гледају на Исуса и да прихвате Његов живот самоодрицања и жртве. Морамо им показати да очекујемо од њих да обрадују Христово срце тиме што ће се послужити сваким од Његових дарова да прославе Његово име. (MH 164.165) EP 372.3

Није дужина времена које проводимо на раду, већ наша драговољност и верност у раду, оно што га чини прихватљивим у Божјим очима. У свој нашој служби захтева се потпуна преданост наше личности. Најмања дужност, обављена искрено и пожртвовано, угоднија је Богу и од највећег дела које би било проткано себичношћу. Он гледа да види колико Христовог духа гајимо, колико сличности са Христом наше дело показује. Он много више цени љубав и верност с којом радимо него количину посла који смо обавили. EP 372.4

Једино када је себичност мртва, када је борба око првенства искорењена, када захвалност испуњава срце, када љубав чини да живот постане миомирисан — једино тада Христос станује у нашој души и ми бивамо признати као Божји сарадници. (COL 402) EP 372.5

*****

Од свих људи у свету, реформатори морају да буду најнесебичнији, најљубазнији, најуслужнији. У њиховом животу треба да се види истинска доброта изражена несебичним делима. Радник коме недостаје учтивост, који показује нестрпљивост према незнању или својеглавости других, који говори пренагљено или поступа непромишљено, може да затвори приступ срцима тако да им се више никада не може приближити. EP 372.6

И као што роса или блага киша падају на сасушене биљке, нека и ваше речи падају нежно када се трудите да спасете душе од заблуде. Божји план је да се прво приближите срцу. Истину треба да изговарамо у љубави, ослањајући се на Њега који ће нам дати снаге да реформишемо живот. Свети Дух ће учинити да речи изговорене у љубави делују на душу. EP 373.1

По својој природи ми смо самоуверени и усмерени на себе и. Међутим, када научимо поуке којима Христос жели да нас научи, ми постајемо учесници у Његовој природи; ми живимо Његовим животом. Прекрасни пример Исуса Христа, ненадмашна нежност с којом се приближавао осећањима других, плачући с онима који плачу, радујући се с онима који су радосни, мора да има дубок утицај на карактер свих оних који га искрено следе. Љубазним речима и делима они ће се трудити да олакшају пут свакој уморној нози. (MH 157.158) EP 373.2

*****

Највише дело васпитања није само да пренесе знање, већ и ону животворну енергију која се прима додиром ума с умом и душе с душом. Само живот може да зачне живот. Какву су, предност имали они који су се три и по године свакодневно дружили с божанским животом из кога су долазили животни подстицаји, који су доносили благослов свету. Више од свих Његових пратилаца, Јован, вољени ученик, препуштао се сили тог чудесног живота. Он каже: “И живот се јави, и видесмо, и сведочимо, и јављамо вам живот вечни, који беше у Оца, и јави се нама.” (1. Јованова 1,2) “И од пуности његове ми сви узесмо благодат за благодаћу.” (Јован 1,16) EP 373.3

У апостолима нашег Господа није било ничег што би могло да им донесе славу. Било је очигледно да је успех њиховог рада зависио једино од Бога. Живот тих људи, карактер који су обликовали, и велико дело које је Бог обавио преко њих, сведоче о томе шта ће Он учинити за све који су поучљиви и спремни да га послушају. (DA 250) EP 373.4

*****

Пре славе иде смерност. Да попуни висока места међу људима, Небо бира раднике који, слично Јовану Крститељу, заузимају скромна места пред Богом. Ученик, најсличнији детету, уједно је и најуспешнији у раду за Бога. Небеске силе могу да сарађују са оним који не тежи да уздигне себе, већ да спасе душе. Онај ко најдубље осећа потребу за божанском помоћи, затражиће је, и Свети Дух ће му дати прилику да погледа на Исуса и да тако ојача и уздигне своју душу. После разговора са Исусом одлазиће да ради за оне који гину у својим гресима. Он је помазан за своју мисију; и успева тамо где већина учених и интелектуално мудрих људи доживљава пораз. (DA 436) EP 374.1

*****

Онај ко позива људе на покајање мора да разговара с Богом у молитви. Он мора да прионе уз Свемогућег, говорећи: “Нећу те пустити док ме не благословиш. Дај ми снаге да задобијам душе за Христа!” EP 374.2

*****

Павле каже: “Јер када сам слаб, онда сам силан!” (2. Коринћанима 12,10) Када схватимо своју слабост, учимо да се ослањамо на силу која није у нама. Ништа не може тако да обузме срце као трајна свест о нашој одговорности пред Богом. Ништа не продире тако дубоко до најдубљих побуда понашања, као свест о Христовој љубави која опрашта грехе. Ми морамо да дођемо у додир с Богом да бисмо могли да будемо надахнути Његовим Светим Духом, који ће нас оспособити да успоставимо везу с ближњима. EP 374.3

А онда се радујте што сте се преко Христа повезали с Богом, постали припадници небеске породице. Када будете гледали изнад себе, имећете трајну свест о слабости људског рода. Што се мање будете бавили собом, то ће одређеније и потпуније бити ваше схватање савршенства вашег Спаситеља. Што се ближе будете повезали с Извором светлости и силе, обасјаваће вас већа светлост и добијаћете већу силу да радите за Бога. (DA 493) EP 374.4

*****

Ништа нам у нашем раду није потребније од практичних резултата наших разговора с Богом. Ми својим свакодневним животом треба да показујемо да имамо мир и одмор у Спаситељу. Његов мир у срцу блистаће с нашег лица. Он ће нашем гласу давати моћ осведочавања. Разговор с Богом оплемениће наш карактер и цео живот. Људи ће схватити, као и код првих ученика, да смо били са Исусом. То ће раднику дати силу какву му ништа друго не би могло дати. Он не сме да дозволи себи да буде лишен те силе. EP 375.1

Ми морамо да живимо двоструким животом — животом мисли и дела, тихе молитве и озбиљног рада. Снага коју ћемо примати из разговора с Богом, сједињена са озбиљним напором да обучимо свој ум да буде промишљен и брижан, припрема нас за наше свакодневне дужности и чува наш душевни мир у свим околностима, ма колико биле тешке. (MH 512) EP 375.2

*****

Оданом раднику чудесну утеху пружа знање да је чак и Христос у току свог живота на Земљи сваког дана тражио од свог Оца свежу залиху неопходне благодати; и да је после тих разговора с Богом одлазио да јача и благосиља друге. EP 375.3

Погледај Божјег Сина у молитви своме Оцу! Иако је Божји Син, јачао је своју веру молитвом, разговарајући с Небом скупљао је снагу да се одупре злу и да служи потребама људи. Као Старији Брат нашег рода, Он зна потребе оних који, оптерећени слабостима и живећи у свету греха и искушења, и даље желе да му служе. Он зна да су весници за које сматра да су погодни да их пошаље слаби, грешни људи; али свима, који се потпуно предају Његовој служби, обећава божанску помоћ. Његов пример је осигурање свима да је озбиљна, истрајна молитва Богу у вери — вери која наводи на потпуно ослањање на Бога и неограничено посвећење Његовом делу —довољна да људима осигура помоћ Светог Духа у борби против греха. EP 375.4

Сваки радник који следи пример Исуса Христа биће спреман да прими и употреби силу коју је Бог обећао својој Цркви за сазревање жетве земаљске. Из јутра у јутро, док весници Јеванђеља клече пред Господом и обнављају свој завет верности Њему, Он ће им осигуравати присутност свог Духа с његовом оживљавајућом, посвећујућом снагом. И док буду одлазили на своје свакодневне дужности, имаће обећање да их невидљива сила Светог Духа оспособљава да буду “Богу помагачи”. (АА 56) EP 376.1